Ne postoji razlika izmedju sujeverja i religije. Tačnije, jedina razlika je u tome što religija ima institucije koje su dovoljno moćne da mogu da zahtevaju poštovanje. Takodje, religijske institucije to rade već vekovima pa je postalo sasvim normalno bezrazložno poštovati njihove gluposti i kloniti se kritike dok je kritika ostalih sujeverja prihvatljivija, tačnije toleriše se iako se i tada ljudi koji veruju u bilo koju glupost mršte i ljute kada neko kritikuje ili uopšte dovodi u pitanje njihova neosnovana besmislena verovanja.
Uvek se u takvim diskusijama završava totalno besmislenom izjavom “ali ja u to verujem“. Pa veruj, niko ti ne brani! Postavljanje pitanja i kritikovanje nije zabrana verovanja.
Ako neko smatra da je postavljanje pitanja i objektivna razumna logička kritika nekog verovanja isto što i sprečavanje / zabranjivanje tog verovanja onda taj neko definitivno nije siguran u to u šta veruje i dodatno uopšte nije zainteresovan da sazna da li je to u šta veruje istina ili nije.
Ja želim da znam da li je nešto u šta verujem istina ili nije. Meni je bitno da verujem u istinu. Meni je istina najvažnija i najvrednija. Ali to ne znači da sebe ubedim da je nešto istina već da objektivno, naučno, činjenično, logički proverim i potvrdim da li je istina ili nije.
Ljudi kojima je istina vredna su sposobni da promene svoja mišljenja, stavove, verovanja. Ljudi koji smatraju da je kritika napad nisu. Njima je verovanje vrednije od istine. Njih ne zanima da li veruju u apsolutnu glupost, da li veruju u nenormalno katastrofalnu budalaštinu, kao na primer da je neki tip džogirao po vodi, njima je bitno da veruju.
Verovanje u tvrdnje za koje ne postoji ni najmanja indikacija da bi mogle biti istinite je ne samo besmisleno nego i veoma opasno. Takvi ljudi su podložni najgorim manipulacijama od strane raznih prevaranata kao što su nadrilekar i lažov Miroljub Petrović ili jednako nadrilekarka i lažov Tatjana Djordjević ali i mnogi drugi!
Zbog toga ćete često čuti čitav arsenal kvazi-dokaza i kvazi-indikacija za mnoge besmislene gluposti i budalaštine u koje ljudi veruju. Apsolutno svaki takav dokaz, svaka indikacija koju ćete dobiti kao opravdanje za verovanje u sujeverne gluposti ili religijske gluposti će biti ili laži / obmane / trikovi ili logičke greške. Najgore od svega je što ljudi koji veruju u jednu glupost će sasvim normalno primetiti greške i obmane u drugim, suparničkim glupostima ali neće biti sposobni da taj isti kritički pristup primene na svoje besmisleno neosnovano verovanje.
– Na primer, Mormonske zlatne ploče su smešne i besmislene, ali kamene nisu.
– Verovanje u magični donji veš je smešno, ali verovanje da obična voda iznad koje neko mahne rukom i promrmlja neku glupost postaje magična, to nije.
– Verovanje da ćeš imati sreće ako nadješ detelinu sa četiri lista je smešno, ali verovanje da ćeš imati sreće ako nadješ tri zrna pšenice u travi na Kalemegdanu, to nije.
– Verovanje da je Xenu pre 75 miliona godina pobio ljude, zarobio njihove duše i onda im izbrisao memoriju je smešno, ali verovenje da je Isus ležao mrtav u pećini tri dana i onda ustao dobro naspavan, to nije.
– Verovanje da Harry Potter postoji i kada kaže “Duro” pretvara neku stvar u kamen je smešno, ali verovanje da kada pop izgovori “Са страхом Божијим и вером приступите” hleb i vino postaju meso i krv Isusa (koje onda vernik još i proguta), to nije.
I tako dalje…
Praznoverja, sujeverja jednako kao i religija ne zaslužuju poštovanje. Da ponovim: praznoverja, sujeverja i religija ne zaslužuju poštovanje jer su jedno te isto. To što ih ljudi koji su obmanuti da veruju u neku specifičnu glupost vide kao drugačije, kao važne ili validne, samo dokazuje da su ti ljudi obmanuti i ni na koji način ne dokazuje da je to verovanje ispravno. Milioni ljudi veruju u totalnu budalaštinu zvanu horoskop, milioni ljudi veruju u totalnu budalaštinu zvanu feng-shui, milioni ljudi veruju u totalnu budalaštinu zvanu homeopatija i isto tako milioni ljudi veruju u totalnu budalaštinu zvanu religija.
Sa druge strane, totalno suprotno svim tim jednako besmislenim glupostima je nauka. U nauci, naučnici su obavezni da kritički, skeptični pristup primenjuju na apsolutno sve, uključujući naravno i samu nauku i svoje sopstvene tvrdnje, pretpostavke i verovanja. To je najveća prednost nauke i zbog toga nauka pobedjuje jer, kao što je rekao Hawking, nauka radi.
Evo ja sam vernik,i nemam problema sa ateistima,ali imam sa svestenicima i to zbog jednog pitanja:
“Kad su Hrista posle govora na Maslinskoj gori pitali kako da se
Molimo,on im je očitao Oče nas,molitvu od 20 sec,a vi sada proširili na dva sata,klasično uživanje i iživljavanje u pokornosti praznovernog sveta”
Sad pop kade vidi prekrsti se i stisne gas na Maseratiju.
Eto,iskustvo jednog vernika.Mene.