Besmisleno verovanje

Večita primedba ateista vernicima i obrnuto, je da su oni drugi u zabludi. Oko toga se uvek vode najžešće rasprave i diskusije pri čemu jedna strana drugoj prebacuje istu tvrdnju: “ti si u zabludi“, “ne, ti si u zabludi“, “ne, ne ti si” i tako ad infinitum…

Ali da li je situacija zaista toliko komplikovana i da li su ovo samo dve jednako validne pozicije i pogledi? Ni slučajno.

Ako imate sreće da ne raspravljate sa običnom osobom koja je samo naučena da ćuti, poštuje i veruje šta veruje već sa dobro utreniranim obmanjivačem, drugim rečima domaćim srBskim teologom, možete dobiti i detaljna, poduža kvazi-objašnjenja koja neretko nemaju uopšte veze sa temom o kojoj pričate, a o razumu i mozgu da i ne govorimo.

Njihovo omiljeno i najčešće objašnjenje je “to je moje lično iskustvo”, pri čemu nikada nećete uspeti da im objasnite zašto su lična iskustva nepouzdana i neprihvatljiva kao dokazi.

Druga taktika, jer nije objašnjenje, je “ti to ne razumeš/ne poznaješ dovoljno” pri čemu opet, nikada nećete uspeti da im objasnite da to što govore nema smisla. Čak i kada upotrebite direktno iste njihove reči i istim redosledom zamenivši pri tom njihovog boga nekom drugom ljudskom izmišljotinom, oni će samo ili besmisleno tvrditi da to “nije isto” ili, ako imate sreće, prestati da diskutuju i pobeći.

Na primer: “Imaš pogrešan pojam Deda Mraza. Zato i misliš da ne postoji i zato ne možeš znati da li Deda Mraz postoji iz prostog razloga jer je tvoj pojam o Deda Mrazu PRAZAN.Ti ne znaš šta pod tim pojmom podrazumevaju milioni nas koji verujemo u Deda Mraza, naše iskustvo. Dakle, nemaš ISTINITU predstavu o Deda Mrazu, da bi onda mogao da tvrdiš – Deda Mraz ne postoji. Zato ti i sve vreme ponavljam: ne možeš donositi bilo kakav sud o nečemu što ne poznaješ.” – postavlja se pitanje, da li je ovo besmisleno ili ste upravo poverovali da Deda Mraz postoji i da su odrasli ljudi koji veruju u njega u pravu? Ako jeste, molim vas potražite pomoć. Sa druge strane, ako niste, svuda umesto Deda Mraza ubacite boga i dobićete savršeno prihvatljivo pravoslavno objašnjenje i to objašnjenje jednog takozvanog školovanog teologa.

Uostalom, pokušajte ovo i sami. Kada god vam neki profesionalni obmanjivač, pardon teolog, ponudi neko ovako besmisleno objašnjenje, vi zamenite reč bog sa bilo kojom drugom izmišljotinom: babarogom, ružičastim jednorogom, Voldemortom i slično i pitajte ga da li je shvatio i da li vam je poverovao da i oni postoje. Kokice nisu neophodne…

Pogledajmo i nekoliko drugih, zanimljivih, primera:

“Bog jeste svemoćan u smislu njegove moći da tvori, odnosno u smislu da je cela tvorevina proizvod njegove volje, ali bog DALEKO OD TOGA da je svemoćan tako kako ti to shvataš.” – Jasno kao dan, zar ne? Bog je svemoćan ali ne u smislu da je svemoćan pošto nije svemoćan ali jeste svemoćan u drugom smislu koji pak ne znači da je svemoćan. Tako da on ipak jeste svemoćan, ali prvo malo điđi-miđi.

“vera je osnov stvari nevidljivih!” – …

“opit se ne izvodi, kada kažem “može ALI kroz lični opit” to ne znači da se ti sad uzmeš i spremaš da “izvedeš opit”, ne to uopšte nije smisao tih reci, smisao je da kroz lični opit, dakle iskustvo koje je realizovano kao “već uspeo opit”, čovek vrlo ubedljivo dobija dokaz Boga” – dakle, kroz opit koji nije opit jer se ne izvodi kao opit, već se uzima kao da je već unapred izveden i kao da je već unapred dao i rezultate koje mi navodno sada proveravamo, dakle takvim optiom koji nikad nije izveden ali je već dao rezultate je dokazano postojanje boga…

“dakle nije reč o neuspešnom opitu, reč je samo o tome da Bogu nisi pristupio “svim srcem svojim, svim umom svojim, i svom dušom svojom”. znam to je za tebe vrhunac samoobmane ali podsećam te mi pricamo o polju Ličnosti i ličnih odnosa tu nema pola ličnosti ili eperiment ličnih odnosa (a ustvari uopšte nisi u tom odnosu) ono “aj’ probam”, nego je za to potrebna tvoja cela ličnost i stvarni odnos.” – Ovakvi tekstovi su potpuno nerazumljivi i besmisleni ali u suštinin sasvim jednostavno znače da će boga upoznati samo onaj ko sebe dovoljno jako ubedi da bog postoji. Kako to njima nije samoobmana, meni nije jasno. Ali se ovakve kontradikcije pojavljuju redovno u razgovorima sa vernicima. Prvo kažu da nešto nije a zatim opišu upravo to. Tako je i u ovom primeru, prvo je rečeno da nije samoobmana a onda je do detalja opisana samoobmana.

“ali ti nerazumeš da za mene nije da sam ja neki fanatik kome je mozak opran u crkvi nego je za mene sledeće “ja ZNAM da bog postoji”. alo znam. dal me razumeš? prema tome ja nemogu da pišem drugačije nego onako kako pišem a to je sa pozicije da znam da bog postoji” – Inače, ovo je bio odgovor na moju tvrdnju da je on nesposoban da raspravlja o ovome jer nije sposoban da uopšte pretpostavi da postoji mogućnost da bog ne postoji. Drugim rečima da je u zabludi i da diskutuje sa predubeđenjem da postoji. Dakle, ne diskutuje i ne trudi se da sa sagovornikom dođe do istine već ima isključivo i samo jedan cilj a to je da sagovornika ubedi da je njegova pretpostavka apsolutna istina. Inače su, naravno kontradiktorno, sasvim sposobni drugima da savetuju da “samo dozvoli tu teorijsku mogucnost” da bog postoji i onda ide “slušaj šta ti govore“. Dakle, sasvim je jednostavno, samo dozvoli sebi da veruješ i poverovaćeš. Samo dozvoli sebi da budeš obmanut i bićeš obmanut.

No, mora se priznati da su neki vernici ipak iskreni i priznaju da veruju jer je besmisleno. Zašto se onda raspravljaju i tvrde da to ima smisla, to je dodatno pitanje.

“religioznost čoveka je posledica jedne jedine stvari koju nećeš naći nigde u prirodi nego samo u čoveku. religioznost je posledica Ličnosti koju …pazi čuda…. u celoj prirodi ima samo čovek, nigde je drugo nećeš naći.” – dovoljno je uzeti bilo koja dva psa, čuvati ih neko vreme i sasvim jasno videti ogromne razlike u njihovom karakteru, dakle u njihovoj ličnosti…

Međutim, vera se ne dokazuje i ne opovrgava, vera se veruje. I tu je suština problema. Po samom priznanju vernika, vera ne može da se dokaže niti da se opovrgne, to se ne radi već se jednostavno veruje. Veoma je zabrinjavajuće što takvi ljudi ne vide nikakav problem u tome i ne shvataju šta to u stvari sasvim jasno znači i čemu vodi.

Ovo naravno nisu ni blizu sve greške, neistine i obmane koje se koriste kao opravdanje za verovanje u besmislene religijske bajke. Materijala ima za nekoliko knjiga. Međutim, svi zajedno se svode na to da je religija isključivo bazirana na i da se isključivo opravdava sa neistinama, besmislicama, kontradiktornostima i logičkim greškama.